br. 25

<<povratak

TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA i
bronhijalna astma

Još pre više od 3000 godina bronhijalna astma bila je poznata učenim egipatskim sveštenicima o čemu govore zapisi u čuvenom papirusu Ebers. Hiljadu godina kasnije, Hipokrat sa ostrva Kosa, otac zapadne medicine, takođe opisuje astmu zapažajući ono što je danas nauci dobro poznato - da se astma često javlja u jesen, tj. da je zavisna od klimatskih uslova i prom-ena. Aretrej iz Kapadokije i rimski Iekar Galen u svojim spisima jasno opisuju astmatične napade. Ali o njenom poreklu nije se mnogo znalo sve dok 1910. god. nemački Iekar Meltzer nije astmu uvrstio u alergijska oboljenja.

Piše: Branko Čičić

Moderna medicina nastoji da leči i napad astme i samu bolest. Lakši astmatični napadi se relativno lako prekidaju tabletama, kao što su astmofilin i dr., kao i udisanjem raznih sredstava u vidu sprejova koji šire bronhije i olakšavaju disanje. Teži napadi zahtevaju i jače lekove, kao što su kortikosteroidi, ACTH i dr. Visinu doze i dužinu korišćenja lekova uvek određuje Iekar. lako su efekti lečenja ovim supstancama po pravilu dobri, efekti su im kratkotrajni i leče samo simptome, ali ne i bolest.
U lečenju bronhijalne astme primenjuju se danas mnoge metode. Kada je osoba alergična samo na jedan alergen (npr. na polen) moguće je sprovesti tzv. specifičnu desenzibilizaciju. Ovim se označavaju postupci kojima se uklanja prekomerna osetljivost na pojedini alergen. Ponekad je, međutim, sasvim dovoljno da se bolesnik izoluje od štetnih alergena ili iz štetne sredine pa da se uklone napadi. U slučajevima kada se alergen ne može otkriti ili je bolesnik osetljiv na više susptanci primenjuju se drugi postupci kao što su davanje kalcijuma, vakcina i dr. što može da dovede do kratkotrajnih poboljšanja. Banjska i klimatska lečilišta, utvrđeno je, takođe mogu da povoljno deluju na stanje astmatičara, ali i ona samo prolazno. Ukratko, prognoza bronhijalne astme je danas takva da je uz strog način života, savesno uzimanje lekova i redovnu lekarsku kontrolu astma postala znatno podnošljivija nego što je to bila ranije. Potrebno je, međutim, istaći da se ni u jednom konkretnom slučaju ne može sa sigurnošću predvideti koliko će bolest trajati i da li će preduzete mere lečenja biti efikasne. Zbog toga je svaki novi lek i svaki novi terapeutski postupak ujedno i nova nada za milione astmatičara u svetu.

TM i bronhijalna astma
Već smo kazali da mnogi lekari danas uvrštavaju bronhijalnu astmu u psihosomatske bolesti. Kao što znamo, astma se najčešće javlja u detinjstvu i po svemu sudeći, ima naslednu osnovu. Prirodna briga i osećanje anksioznosti koji se javljaju u vezi zdravlja deteta, posebno kod majki astmatične dece, prenose se i na samo dete i ovo sa svoje strane može da dovede do astmatičnih napada. Tako se stvara začarani krug. Anksioznost pojačava astmu, a astma anksioznost. Osim toga, napadi astme daju poseban status detetu i ono ih može podsvesno probuditi da bi zadobilo pažnju porodice ili ostvarilo neku svoju želju.
Danas postoje vrlo jasni dokazi da astma može biti uzrokovana emocionalnim poremećajima ili sugestijom. Različiti istraživači su utvrdili da alergičke reakcije mogu da se pojačaju stresom. Jaka uzbuđenja mogu da dovedu do vrlo burnih astmatičnih napada. Poučna je priča o poznatom francuskom lekaru Trusou, koji je i sam patio od astme i bio alergičan na zob. Kada bi ušao u staju, njegovo disanje bi postalo nešto otežano. Ali, jednog dana, ušavši u štalu, zatekao je svog kočijaša kako ga potkrada. Na ovo se Truso toliko razbesneo da je dobio najgori napad astme u svom životu! Stres je učinio svoje.
Jasno je stoga da svaki postupak koji psihološki deluje smirujuće na bolesnika može da ima i povoljan uticaj na tok i manifestacije astme. Ovde, svakako, treba tražiti i osnovno objašnjenje za uspeh Transcendentalne Meditacije kao pomoćnog sredstva u lečenju astme. Ne može se, međutim, zanemariti i čisto fiziološki uticaj Transcendentalne Meditacije koji doprinosi olakšavanju tegoba kod astmatičnih pacijenata. Upravo su ovaj momenat istakla i istraživanja američkih naučnika sa Odseka za medicinu Kalifornijskog univerziteta u Irvinu i Los Anđelesu. Dr Arči Vilson i saradnici, našli su u tri nezavisne studije u kojima je ispitivan uticaj Transcendentalne Meditacije na bronhijalnu astmu izuzetno povoljan uticaj koji ovaj sistem psihofizičke relaksacije ima na astmatične bolesnike. Tako je npr. utvrđeno da se protok vazduha kroz disajne puteve poboljšao kod čitavih 94% ispitivanih pacijenata, da se žestina simptoma smanjila kod 55% pacijenata po oceni lekara koji su ih lečili, odn. kod 74% po sopstvenom tvrđenju ispitanika. Dr Vilson smatra da bi jedan od glavnih mehanizama kojima bi se mogao objasniti tako povoljan uticaj tehnike TM na astmu mogao biti smanjena potreba za kiseonikom na ćelijskom nivou do koje dolazi tokom vežbe tehnike TM. Dubok odmor kuji pruža tehnika Transcendentalne Meditacije relaksira pacijenta ne samo mentalno, već i telesno. U stanju potpune opuštenosti telo se manje troši, milijarde naših ćelija koje podsećaju na minijaturne, ali beskonačno kompleksne metaboličke fabrike aktivne svih 24 sata, tokom vežbe Transcendentalne Meditacije postaju znatno efikasnije i sa manje kiseonika uspevaju da obave isti rad. Pacijentu je olakšano disanje i gubi strah da će "izgubiti" vazduh.

Naše iskustvo
U jednoj preliminarnoj istraživačkoj studiji jugoslovenskih naučnika iz 1981. god. kojom je rukovodio primarijus dr Mihalo Kostić, poznati pedijatar iz Beograda, tada generalni sekretar UNICEF-a za Jugoslaviju, od 187 ispitanika kojima je podeljen upitnik u kojem su trebali da navedu promene u zdravstvenom stanju od kada su počeli sa vežbom tehnike Transcendentalne Meditacije, više astmatičnih pacijenata je ukazalo na poboljšanja koja su pripisali redovnoj vežbi. Evo jednog od iskustava iz tog istraživanja.

Slučaj Mirjane T.
"Zovem se Mirjana T. Pedeset mi je godina. Po zanimanju sam laborantski tehničar i radim u jednoj bolnici u Beogradu. Bronhijalnu alergiju sam dobila pre 15 godina. Počelo je sa kašljem, kijanjem i gušenjem. Do toga bi dolazilo naročito pri promeni vremena, najčešće dan-dva uoči prelaska sa lepog na kišu ili sneg. Ovo se javljalo tokom čitave godine, ali je posebno bilo izraženo u proleće i jesen. U prve dve godine smatrala sam da će sve to proći samo od sebe, da je posredi obična kijavica, prehlada. Kontrolisala sam krv i radila druge laboratorijske preglede, ali nikakve promene nisu bile nađene. U međuvremenu, gušenje je postajalo sve jače. To je bilo jedno grozno iskustvo. Kao da vam neko sedi na grudnom košu, nisam mogla da otvorim pluća koliko želim. Plašila sam se da ću se ugušiti, da ću umreti od nedostatka vazduha. Tada sam dobila uput za Institut za plućne i TBC bolesti kod prof. Grinzberga. TBC i karcinom testovi pokazali su negativno. To me je smirilo psihički, ali poteškoće su i dalje ostale. Posle toga, u bolnici na Bežanijskoj kosi rađene su alergološke probe na inhalacione alergene 1973. god. Na tim probama mi je ustanovljeno da sam alergična na perje, prašinu, polen trava, polen stabla, buđ, bakterije, duvan, posteljinsku prašinu, parazite i životinjsku dlaku. Na svakoj od ovih proba dobijala sam uvek najmanje po 2 krstića što je ukazivalo na veliku senzibilnost organizma, a često i 3 što je maksimum. Tada je i utvrđena bronhijalna astma. Počela sam se gristi iznutra, postala sam psihički preosetljiva. lako sam bila nervozna, trudila sam se da to moji u porodici ne osete. Želela sam sebi nekako pomoći jer me je plašila pomisao da ću se jednog dana osećati isto tako kao i drugi astmatični pacienti sa kojima sam se u bolnici svakodnevnosusretala.
Nekoliko puta sam išla na klimatsko lečenje u Sokobanju. Stanje bi mi se tamo popravilo, ali po povratku u Beograd čitava stvar bi se ponavljala. S vremenom, kao posledica astme, došlo je do insuficijencije u radu srca, što sam saznala na kontroli. Radne sposobnosti su mi znatno opale i postala sam još osetljivija na promene vremena. Gušenja su počela da budu sve jača. Neprekidno sam se budila tokom noći. Disala sam vrlo teško. Pluća su mi svirala kao harmonika što bi noću budilo i moga supruga. Neprekidno sam izbacivala šlajm. I laboratorijski nalazi su pokazivali pogoršanje bolesti. Sedimentacija mi se povećala. Broj eozinofila se povećao. Sve se to dešavalo uprkos toga što sam se najsavesnije lečila. Od lekova pila sam, između ostalog, "Lentostamin", "Tussibex", "Calcium", "Sinopen", "Aminophilin", "Proastman", "Hydrophylin", "Bisolvan", uštrcavala sam u dušnik "Ventolin" sprej te uzimala "Nirval" i "Lexilium" za smirenje, sve po savetu lekara.

Susret sa TM-om
Za tehniku TM sam saznala sasvim slučajno. Na vitrini u sobi našeg sina Vlade našla sam jednog dana knjigu američkog psihijatra dr Harolda Blumfilda "TM-otkrivanje, unutrašnje energije i prevladavanje stresa". Pročitala sam je i našla da je zanimljiva. I suprug ju je pročitao. Dali smo knjigu nekim prijateljima psiholozima i pedagozima na privatnu "recenziju". Srećom, svi su se povoljno izrazili, inače ne bi počeli. Nakon toge smo upitali sina šta on misli o svemu tome i zašto je kupio knjigu. Sin je rekao da tehniku već vežba i tako smo odlučili da i mi probamo.
Gotovo odmah posle početka sa vežbom Transcendentalne Meditacije, normalizovao mi se san. Postao je daleko dublji, osećala sam se mnogo odmornijom, svežijom, čilom. Smirila sam se psihički. Osetila sam da mogu da radim mnogo više. Gušenja su se počela smanjivati. Kašalj je skoro potpuno nestao. Tokom prve godinu-dve, smanjila sam lekove na polovinu. Vremenom, situacija je postajala sve bolja i bolja, da bih danas bila potpuno, apsolutno zdrava. Lekove za astmu i smirenje ne uzimam već pune 3-4 godine. Gušenje mi je u potpunosti nestalo. San mi je savršen. Osećam se smirenom i sretnom.
Što se tiče zdravlja i mojih godina, ako ima još neka zdrava kao ja - alal joj vera", uz smeh je završila Mirjana.

<<povratak | vrh>